TAMARA OBELODANILA Š**ANTAN RAZLOG ODLASKA SA RTS-A: Ovo ni u snu niste mogli da ZAMISLITE, EVO ŠTA SE TAMO DEŠAVALO

Tamara obelodanila razloge napustanja Rts-a!

Tamara Grujić, voditeljka televizijske emisije humanitarnog karaktera objašnjava kako se nosi sa izazovima roditeljstva, da li će ćerkin polazak u školu uticati na nju da promeni profesiju i napokon se stacionira u Beogradu, priča kako je podelila profesionalna i privatna zaduženja sa suprugom i koliko joj znači što su različitih karaktera

Emitovanje jedanaeste sezone projekta “S Tamarom u akciji”, koji je nekada nosio i naziv “Radna akcija”, autorka, producentkinja i voditeljka Tamara Grujić (44) otpočeće na TV Prva.

Emisije koje će publika moći da pogleda od jeseni snimila je u enklavama na Kosovu i Metohiji, odakle nosi snažne utiske. Dobitnica priznanja “Kapetan Miša Anastasijević” za dobročinstvo, humanost i društvenu odgovornost život u koferima, na koji ju je profesionalno opredeljenje navelo, tvrdi da ne bi menjala ni za šta na svetu, a satisfakciju za to što je retko okružena prijateljima iz Beograda pronalazi u osmesima porodica kojima pomaže.

Dobra strana medalje je i ta što na terenu nije sama. Suprug, producent Vuk Đoković, s kojim deli zaduženja i odgovornost po pitanju emsije, i ćerka Lenka stalno su uz nju. Iz porodice crpi dodatnu snagu da nastavi u istom smeru, još jače i bolje, bar još par godina dok joj naslednica ne krene u školu.

Zbog čega ste prekinuli petogodišnju saradnju sa Javnim servisom?

– Zbog strogog Zakona o oglašavanju u elektronskim medijima, koji se tamo primenjivao bez ustupka, što nas je u mnogo čemu ograničavalo.

U tom pogledu uslovi na TV Prva su, kako za nas tako i za sponzore, mnogo bolji. Bilo je tokom godina mnogo punuda, ali smo odlučili da se vratimo tamo odakle je sve počelo 2011. godine.

Od jeseni kreće 14 novih epizoda, što je ukupno 140 od početka emitovanja. Deset godina rada je iza nas i neverovatno je da nas obe televizije repriziraju s uspehom– rekla je Tamara za Story.

(republika)

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.