BIVŠI LJUBAVNICI ZAVRŠILI ZAJEDNO U KREVETU: Janjuš Maju prvo doveo kod sebe u postelju, pa joj poručio: GADIŠ MI SE NAKAZO

Iza Maje Marinković i Marka Janjuševića je bila burna noć, koja je kao i uvek kada su oni u pitanju, završila fa*alno.

Nakon što su im u toku noći popustile kočnice, oni su u izolaciji pokušali da ožive strasti i uspeli su u tome, ponovo su se br*talno p**vađali, a bilo je i suza.

Maja je sve vreme pokušavala da privuče Janjuševu pažnju, što je i uspela, međutim, na kraju se sve pretvorilo u veliku dramu:

-Bitno je da si ti srećan, meni je drago zbog tebe! Sve to dođe vremenom na svoje, istina izađe na videlo, ti si mene prvi pitao što te polivam vodom – uzvratila je Maja.

-Ti si la*ov ortodoksni! Pusti me druže, hoću da spavam, proganjaš me celu noć! – odbrusio je Marko.

-A sad sam ja la*ov? A ti nisi la*ov? Da, da, kad god si pogrešio, nikad nisi ustao i nisi rekao da ti je žao, ja sam svoja sr**ja priznala i pokajala se zbog istih! Ja te proganjam!? Smeješ se p**ko?! – nastavila je Marinkovićeva.

-Šta hoćeš ti od mene? Budi najiksrenija, ako ne budeš iskrena, ja ću leći da spavam! Majo, smaraš sa tim tvojim manipulacijama! Nemoj da me dodiruješ, budi iskrena, volela bi da spavaš ovde pored mene? – upitao je Janjuš.

Dobar si čovek, ali imaš veliku manu… Ne bih volela, zato što su druge ležale tu – tvrdila je Maja.

-Ajde, dođi, lezi! Nećeš? Drugarski? Bravo, legendo! Bravo, kraljice moja, i nećeš? ‘Ajde! – upitao je Janjuš, na šta se Maja š**irala.

Da ti objasnim jednu stvar, vidi ovako, ja mogu da se zaj**avam, ti se devojko meni gadiš! Ti si la*ovčina! Tu si imala s**s! Ja ne mogu očima da te gledam, ja ovo radim, ali ne mogu da te gledam očima! Ne volim te devojko, nakazo jedna, ostavi me na miru – urlao je Janjuš.

-Ti si prevario suprugu, ali si prevario i mene. Ti i jesi za takva kao sa magistrale! Nikad me nećeš preboleti! – rekla je Maja.

-Ona je anđeo za tebe, anđeo! ‘Ajde, dođi, okreni se! Čuješ li šta ti kažem, je l’ nećeš? Dođi! Duša moja, j**ala se od mene na metar! Da hoću, slušaj me, ja gledam da ti budeš normalna, zato što ti nisi normalna, ti me nisi slušala!

Ti ne možeš bez mene da živiš, to treba sebi da priznaš, ti i dalje svaljuješ na mene svoja sr**ja, da ti objasnim jednu stvar! Ne možeš da živiš bez mene, ali ćeš morati da naučiš! Ja znam da je tebi teško, a je l’ ti znaš da nisi dobro? – odbrusio je Janjušević.

-Nisam dobro – uzvratila je Marinkovićeva.

(republika)

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.