IMAO SAM TEŠKU DEP**SIJU I TO NE BIH POŽELIO NIKOME: Dino Merlin je razmišljao da se povuče sa scene

To su bili momenti kada me nije zanimo ni život, ni sm*t.

Dno Merln bio je gost HRT-ovog talk-showa “U svom filmu”, u kojem je voditeljici Tončici Čeljuskoj govorio o svom životu i karijeri.Muzičar koji puni dvorane širom regije govorio je o nekim poznatim detaljima iz svoje karijere poput onog da je radio u Tvornici ležajeva Vogošća.

-Kolege su mi se smijale.U pauzi bih zapisivao stihove na papir, a kolege su mi se smijale. Rekao sam im da će me jednog dana gledati na televiziji, da ću biti slavan- ispričao je Merlin, koji se prisjetio i ra**ih strahota u Sarajevu, koji je više od 1400 dana bio pod okupacijom. Gledao je kako mu um*ru kolege, prijatelji i menadžer.

– Bila je lutrija kad izađete vani hoćete li se uopće vratiti, ili ćete se vratiti kao invalid- pričao je Merlin i dodao kako su to trenuci koji se ne mogu zaboraviti.

Otvoreno je osudio agr**iju na svoju zemlju, a zbog toga su se u Srbiji pisale peticije protiv njegovih koncerata. No, bez obzira na to tri puta zaredom napunio je beogradsku Arenu.

– Znate, ja sam rođen u Starom gradu u Sarajevu, a prvi susjedi su mi Srbi. Nemam predrasude, i teško je od mene napraviti nac*onalistu, a kamoli šov*nistu.

Bila je to jedna mala grupa agr**ivnih ljudi koji ne uvažavaju činjenice, a ogromna većina je pokazala što misli o meni. Za samo nekoliko dana su kupili ulaznice za tri koncerta. Mogli smo ih raditi i više, no to je bilo to za tu turneju- rekao je Merlin.

Muzičar je krajem 90-ih razmišljao o povlačenju sa scene.

– Ovo ću prvi put reći, u jednom periodu svog života bio sam teško bolestan. Imao sam tešku depr**iju, to ne bih poželio nikome.

To se manifestiralo tako da me ništa nije interesiralo, ni život ni smrt. To je bio period kad sam bio biljka. Svašta mi je tada padalo na pamet, razmišljao sam i da napustim muziku. No, odlučio sam nastaviti i 2000. snimio album “Sredinom” na koji sam jako ponosan- rekao je Merlin prenosi expresstabloid.

,

.

.

.

.

.