ZGRĆU MILIONE, A JEDVA SASTAVLJALI KRAJ S KRAJEM: Odrasli u bedi i siromaštvu, a danas imaju i od ptice mleko

Zorica Brunclik, Đani, Seka, Božinovska i Zlata žive raskošnim životom, o kakvom nekada nisu mogli ni da sanjaju.

Mnogo pevača s domaće estradne scene danas može da se pohvali milionima na bankovnim računima, vilama sa bazenom, raskošem i glamurom, ali situacija nije uvek bila takva.

Pojedine zvezde život još od ranog detinjstva nije mazio, pa su tako Zorica Brunclik, Zlata Petrović, Goca Božinovska, Seka Aleksić, Radiša Trajković Đani, kao i Vesna Đogani, odrasli u tolikoj bedi i siromaštvu da je bilo dana kada doslovno nisu imali za hleb.

Mukotrpnim radom došli su do svega što danas poseduju, a nije ih sramota da do detalja govore o tome u kolikoj su nemaštini odrastali.

Zorica: S braćom sam delila jedno jaje na četiri dela

Pevačica Zorica Brunclik među prvima je progovorila o teškom odrastanju u siromaštvu iako joj je otac bio imućan čovek.

Moja majka Zlatija je sama brinula o meni i još trojici braće. Živeli smo u najvećoj bedi jer je majka imala jadnu platu, kojom je sve troškove zajedno s hranom morala da pokrije.

Ne postoji ništa čega bih volela da se sećam iz tog perioda, što ne znači da ga se stidim. Bila sam najstarija i jedino žensko u porodici. Jedno jaje delili smo na četiri dela.

Spavali smo na slamarici, sve četvoro dece i ujutro se budili mo*ri jer bi se ovi najmlađi u**škili i po nama. Pošto su se moji roditelji rano razveli, mama je živela u Smederevu, otac u Beogradu, a ja sam rasla okružena siromaštvom, ali i bogatstvom u nekim trenucima.

Otac me je odvodio i ostavljao po nekoliko meseci kod svoje prebogate familije samo da bi mami napakostio. Kod njegovih sam živela kao bubreg u loju, nosila sam najbolju odeću, jela najfiniju hranu…

Posle određenog vremena mama bi dolazila po mene da me vrati kući, a ja sam je tada najviše mrzela. Znala sam da se vraćam u bedu – ispričala je tada pevačica.

Đani: Čuvao sam koze i jeo pasulj

O nemaštini u detinjstvu govorio je i Radiša Trajković Đani, koji je otkrio da je čuvao koze i odrastao na pasulju.

Živeo sam u skromnoj porodici. Moj otac je vozio autobus, imao sam stoku, čuvao sam koze i sejao krompir. Moje detinjstvo je bilo skromno, ali lepo.

Najteže mi je padalo kad sam morao da čuvam koze, a moji vršnjaci su išli da igraju fudbal. To sam morao da radim, one su nam donosile mleko, mnogo smo ih pazili.

Na Kosovu niko nije bio gladan, imali smo hranu, ne sve što poželimo, ali dovoljno da ima za sve. Pasulj smo najviše jeli, nismo mogli baš puno da biramo – rekao je pevač koji danas poseduje nekoliko luksuznih nekretnina u Beogradu i jedan je od najplaćenijih pevača na našoj estradi.

Seka: Maloletna sam pevala da prehranim porodicu

Sličnu sudbinu imala je i Seka Aleksić, koja je morala da počne da nastupa još kao tinejdžerka da bi se prehranila i obezbedila osnovne stvari majci i bratu.

Vrlo mlada sam počela da nastupam da bih pomogla majci da se izvučemo iz teškog života, u koji smo zapali zbog ra*a. Ona i brat su išli na svaki moj nastup, a imala sam sreću da sam uvek imala muzičare koji su o meni brinuli kao da sam im najrođenija.

Bilo je tada, kao i danas, pij**ih gostiju i nasrtljivih, ali moji najbliži su bili uz mene i čuvali me. Sećam se kada sam kupovala belu tehniku majci, svaku priliku sam koristila da je obradujem i kupim nešto za kuću od zarađenog novca.

Nije bilo lako, zato i danas umem da cenim dinar – otkrila je jednom prilikom Aleksićeva.

Goca: Kad mi neko da parče hleba, skakala sam od sreće

Goca Božinovska kaže da su joj komšije poklanjale iznošenu garderobu da bi imala šta da obuče.

Moj otac je bio mnogo bogat čovek dok je živeo u Makedoniji. Sve je napustio kada se oženio s mojom majkom i kada se preselio u Srbiju. Imao je petoro dece i ostalo je sve njima.

Nikada nisam pitala za to, ništa tražila nisam niti me je zanimalo. Ovde smo sastavljali kraj s krajem! Nosila sam stvari koje su mi komšije poklanjale, nisam imala šta da obučem.

Pre podne sam išla u školu, a po podne sam radila kod nekog i, kad mi daju parče hleba i premažu kajmak, ja hoću da crknem od sreće! Tokom zime smo jeli krompir koji tati daju kada nadniči, verujte mi da ne mogu da vidim krompir sada, smučio mi se.

Zato danas mogu da preživim s milionima, ali i sa jednim dinarom jer sam navikla na sve – rekla je Goca o svom odrastanju.

Zlata: Zbog nemaštine i danas kupujem na akcijama

Zlata Petrović kaže da dobro zna šta znači nemati, pa i danas kupuje na akcijama jer je naučena da štedi.

Nekada sam živela mnogo teško. U detinjstvu nisam imala puno, tako da znam vrednost novca i umem da ga cenim. Kupujem na akcijama jer skromno živim uprkos tome što zarađujem više nego polovina Srba.

Što bih kupila prašak koji košta 2.500 dinara dok je redovna cena, a ne kada ga spuste na 1.000 dinara?! Pratim akcije i na taj način dosta uštedim jer znam šta znači nemati – ispričala je Petrovićka pre nekoliko godina.

(republika)

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.