NAUKA POTVRDILA: Ljudi koji jedu MNOGO mesa KRAĆE žive?

Veći rizik od kardiovaskularnih bolesti.

Prema jednom istraživanju, čiji su rezultati objavljeni u časopisu JAMA Internal Medicine, konzumiranje dva mala obroka crvenog ili prerađenog mesa nedeljno povezano je sa tri do sedam posto većim rizicima od kardiovaskularnih bolesti poput srčanog i moždanog udara te tri posto većim rizikom od sm**i u odnosu na sve ostale uzroke.

Konzumiranje neke mesne prerađevine dva puta nedeljno takođe su povezana s većim rizikom od srčanih bolesti, no ne i sa ukupnim većim mortalitetom, navodi se u studiji koju su proveli naučnici s medicinskog fakulteta Fajnberg na Nortvestern Univerzitetu.

Konzumiranje ribe nije bilo povezano s negativnim zdravstvenim posledicama.

Za sada ima suprostavljenih stavova, te oniljude mogu paralizovati  jer  nastoje da donesu ispravne odluke, a nisu sigurni koji su naučni podaci zaista validni.

Manje mesa – bolje zdravlje?

Norina Alen, epi**miolog i pedijatar s medicinskog fakulteta na Nortvesternu i koordinatorka studije ističe da se njeno istraživanje bavilo  ispitivanjem toga da li ljudi koji jedu više mesa imaju veću verovatnoću da se razbole i **ru te raspoloživim podacima i poređenjem istih, da bi se utvrdilo postoje li pozitivne korelacije između smanjenog unosa mesa i poboljšanja opšteg zdravstvenog stanja.

Alen kaže kako se nada da će ljudi umereno konzumirati crveno i prerađeno meso te nastojati da konzumiraju više voća i povrća i celovitih žitarica.

Gotovo 30.000 muškaraca i žena bilo je obuhvaćeno studijom univerziteta Nortvestern, koja je pratila ispitanike iz šest različitih dugoročnih istraživanja i do 30 godina.

– U odnosu na ranija istraživanja ovo je otišlo nekoliko koraka dalje u nastojanju da otkrije uticaj mesa praćenjem faktora rizika kod pojedinaca i drugih aspekata ishrane svakog pojedinog ispitanika- dodaje Alen.

Iako je povećanje rizika od dva obroka nedeljno malo, rizik raste kada osoba konzumira više crvenog mesa, pokazuje istraživanje.

Studija je imala nekoliko ograničenja od kojih je veće bilo to da se oslanjajala na podatke ispitanika o tome što su jeli mesec dana pre početka istraživanja, a nisu uzete u obzir eventualne promene ishrane u godinama nakon toga.

Ispitanici su prosečno praćeni 19 godina.

Alen ističe kako je zanimljivo da postoji značajna veza između zdravlja ispitanika i njihove sm*ti s onim šta je činilo njihovu ishranu pre više od desetaka godina prenosi prva.ba.