KAD SAM LJUT, NE SLAVIM SLAVU: Kristijanovi rituali šo*irali Srbiju

Auuu

Kristijan Golubović ima talenat za slikanje i uglavnom oslikava ikone koje su atipične i totalno drugačije od pravoslavnih ikona, na koje smo navikli, ali i način na koji slavi je drugačiji od svih ostalih.

Momak iz devedesetih poznat po tome što je autentičan u svemu što radi čak je osmislio i sopstvene ikone.

Naime, tokom boravka na imanju u Šimanovcima on je pred gledaocima, ali i zadrugarima, pokazao svoj talenat.

Ko ima talenat za crtanje, svako može to da uradi. Nisam ja ništa u mom svetu ekstra uradio, nacrtao sam ikonu, pola apstraktnu, pola realističnu, iz glave.

Ja ih tako sanjam i onda ih sve naslikam iz sećanja. Ja imam viziju da one tako izgledaju. To je ikona moje kuće, pošto ja nemam žive roditelje, ja slavu slavim tamo gde sam.

U zatvoru sam bogato slavio, čak i sam sa sobom. Roditelji su mi u ćuzu slali hranu, u paketu sveću, malu ikonicu i kolač i možda čašu vina – rekao je Kristijan.

On je potom otkrio da slavi samo onda kada mu se ćefne. Kada je ljut i loše volje, od slave nema ništa. U to smo se uverili i u “Zadruzi”, kad se premišljao da li da slavi Aranđelovdan ili ne, a još više kada nije prisustvovao slavi Velikog Šefa samo zato što nije bio raspoložen.

Ljut sam, ne znam da li da je slavim Aranđelovdan. Bolje mi je da sedim ovde u baru sam. Volim da učinim vama, da igramo, pevamo, da vide gledaoci.

Ja sam i napolju takav. Dešavalo se da p**izdim i dan pred slavu sve pobacam. Porazbijam i kažem: “Javite gostima da ne dolaze jer Kristijan ove godine nema slavu.” Ljudi su bili u š*ku. Onda već sledeće godine bude sve u redu i opet se okupljamo – rekao je Golubović.

(republika)

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.