Đani odgovorio na kritike: Šta je koga briga da li sam izašao, pa nisam ub*ca

Popularni pjevač Radiša Trajković Đani osuđen je na tri mjeseca kućnog pritvora zbog kršenja propisanih mjera za vrijeme vanrednog stanja koje je bilo na snazi u Srbiji, a prije nekoliko dana uslikan je jednom kafiću u Beogradu na vodi, što je izazvalo burne rekcije javnosti.

– Super sam, hvala Bogu. Izašao sam da popijem piće, digla se prašina kao da sam ub*ca neki.

Pogriješio sam, to sam javno rekao i služim svoju kaznu. Kao normalan građanin, imam pravo svaki dan da izađem, dva sata šetnje. Pošto ja živim, u krugu, ovdje, izađem da prošetam, popijem sok.

Tu su porodica, djeca, prođe vrijeme, odem kući kao što treba – rekao je Radiša za Telegraf.rs.

– Naš narod voli da vodi tuđu brigu, sad svi gledaju da li sam ja izašao. Da sam ono veče izašao negdje i da sam lumpovao, to što se desilo, desilo se slučajno…

Da sam znao da je to tako… Ta kafa me je koštala sve ove za*ebancije i šta ćemo, takav je zakon.

I nije samo meni, da se ja ljutim, nego svi ti ljudi koje ja ne poznajem i kolega koji je bio tu, nisam ni znao, bio je u nekom ćošku – dodao je pjevač.

Đani se nije razočarao u kolege koje ga nakon hapšenja nisu pozvale, među kojima su, kako je rekao ranije, Andreana Čekić i Darko Lazić.

– Nisam, iskreno. Kako radiš, tako očekuješ da ti se vrati. Ne mogu da se ljutim ni na koga da li me zove ili ne zove, nek su svi živi i zdravi, i ko je zvao i ko nije.

Neću nikog da pominjem, svako zna ko je. Pisala mi je Andreana, nije htjela da me smara… – pomalo ironičnim, a i pov**jeđenim tonom kaže Đani.

– Djevojka kaže: “Imaš ti svoje muke, još ja treba to…”. Svi koji su se javili hvala im od srca, koji nisu – nisu, opet hvala. Šta ćeš, život teče dalje, pamti pa vrati, što bi rekli naši ljudi – rekao je.

Đani kaže da mu nije mu potrebna novčana pomoć od države koju dobijaju građani, ali i preduzeća, već da jedva čeka da se vrati svom poslu i tako zaradi novac.

– Nema šta da očekuju pomoć od države. Ja, dok se nisam oznojio, nema ništa. Ne tražim ja ni od koga pomoć, nek udijele onima kojima treba taj novac.

Samo da krene ovaj posao da mogu da radim, jer sam veliki radnik i volim da radim…Trbuhom za kruhom i tako cijeli život – ispričao je Trajković.

– Gubici su veliki, iskreno… Nikad odmorniji nisam bio, sad kad bih podvrisnuo, pao bi prozor nečiji… – dodao je on.

Đanijeva snaha je u drugim stanju, a srećne vijesti njihova porodica saznala je baš na dan kada su privedeni. Roditelji djevojke Trajkovićevog sina iz medija saznali su da će postati baka i deka, što im nije bilo pravo.

– Meni je to najviše krivo što se tako sve izdešavalo, zbog nje. Mlada djevojka, iz dobre porodice, roditelji jedni divni ljudi. To su neke lijepe stvari koje su mi se desile.

Živim za taj dan da oženim sina, da se snaha porodi, da sve prođe kako treba, da se veselimo. Prvo veselje, to je moj prvijenac, Miloš, baš se radujem tome…

Najvažnije je da se djeca slažu, da to bude kako treba, beba i da deda skoči lastu u Savu odmah – rekao je Đani i otkrio da će na slavlje biti pozvano mnogo njegovih kolega.

– Ne znam, biće tu dosta njih, mnogo sam ja kolega i zadužio . To tako i treba da bude, da se družmo i kada je lijepo i kada je loše.

Dosta sam kolega ispoštovao i nadam se da će doći svako koga ja budem pozvao, da napravimo jedno lijepo veselje, da se družimo, kao što smo se družili.

Kod koliko sam ja kolega otišao koji su udavali kćerke, ženili sinove, slave, rođendani… – ispričao je pjevač.

– Zaključio sam da čovjek treba da bude normalan. Mislim, mi jesmo normalni. Da čovjek zna gdje mu je mjesto. Bukvalno, tako preko noći sve se okrene. Kažu: “Mnogo je lakše njima, oni koliko zarade…”.

Šta koga briga ko koliko zaradi?! Svi oni sjede po kafićima i razmišljaju koliko sam ja zaradio… Svako treba da radi, da gleda svoj život, svoju porodicu.

Sad ja treba da razmišljam, “e, vidi, ovaj kakve automobile vozi, ima deset stanova…”.

Treba da budem ljubomoran na njega, da budem ljut? Ako si ti neradnik, ako ne radiš ništa u životu, onda … Te neradnike ne poštujem – zaključio je Trajković.

.

.