Nikada se nisam osjećala tako nijemo i bespomoćno kao juče kada sam čula šta ti je ljudska zloba uradila.
Nena Nezira je imala 91 godinu, trošnu kućicu,
malu baštu i veliko srce za sve njene “unučiće” kako nas je od milja zvala.
Živjela je od donacija i dobrih ljudi koji su brinuli o njoj.
Juče je ta ista nena Nezira pronađena u istoj trošnoj kućici krvnički ubijena.
Živinice su do juče bile grad u kojem sam odrasla, školovala se, upoznala dobre i one manje dobre ljude.
Juče sam po prvi put upoznala i živiničke
monstrume.
Mirno spavaj pahuljo moja. 
Autorica: Amila Muratović